Šta znači sreća na poslu?
Saša: Ja sreću na poslu posmatram kao skup osećanja koja doživljavamo kada smo na radnom mestu ili kada razmišljamo o svom poslu. Ne podrazumevam pod tim (ne)zadovoljstvo onim stvarima o kojima razmišljamo na racionalnom nivou (zarada, privatno zdravstveno osiguranje, uslovi za rad, hrana i piće, itd) nego isključivo osećanja koja nam se javljaju tokom rada. Rekao bih da smo srećni na poslu kada se češće osećamo dobro nego loše.
Bojan: Sreća na poslu se ne meri novcem, napretkom na hijerarhijskoj lestvici ili društvenim položajem, već se sreća postiže kada pozdravljamo jedni druge, zajedno uživamo u kafi ili kada razgovaramo o raznim temama. Poslovno iskustvo i praksa pokazali su da kada su zaposleni srećni onda su i produktivniji, spremniji za razne uloge, otporniji, kreativniji i prenose svoje zadovoljstvo na klijente i saradnike. Pozitivno okruženje i srećni zaposleni treba da budu prioritet svim kompanijama jer lično zadovoljstvo poslom ključ je za bolji rad i lepši život. Upravo se zbog toga treba potruditi i pronaći načine da se sreća zaposlenih u radnoj sredini već danas poboljša kako bi oni osetili svrhu, uključenost, bili otporniji na negativne uticaje iz okruženja, ali i našli način da se na tom putu dobro zabave.
Prema Vašem iskustvu, koji su univerzalni faktori koji utiču na sreću zaposlenih?
Saša: Verujem da je neophodno da ostvarujemo dobre međuljudske odnose ili/i vidljive rezultate da bismo mogli biti srećni na poslu. Kada su međuljudski odnosi u pitanju, tu mislim i na odnose sa kolegama (uključujući i nadređene i podređene) i na odnose sa klijentima. Pod rezultatima podrazumevam napredak u ličnom ili/i profesionalnom razvoju, uspešno izvršavanje zadataka, prenošenje znanja i slično.
Bojan: Putanja kojom bi trebalo da se kreće uspešna karijera podrazumeva najpre izbor prave kompanije, a zatim i posla koji nas usrećuje jer samo tako možemo biti bolji u aktivnostima koje obavljamo, a samim tim i uspešniji. Dodatno bih istakao usvajanje načina razmišljanja i perspektive koje će nam omogućiti da vidimo da je sreća svuda oko nas i da svaki posao ili zanimanje, ma koliko nam se činili besmisleni, imaju tri važna cilja — da vidimo svrhu svog rada, da u njemu uživamo i da u njemu budemo dobri. Kompanija treba da nam pruži priliku da na poslu budemo svoji i da nam omogući da, ako želimo, promenimo tok svoje karijere tokom vremena. To je univerzalni činilac koji utiče na sreću i time se IKEA ponosi.
Kada bismo uporedili materijalne i nematerijalne benefite, šta su za Vas efikasniji motivatori za sreću na poslu? Kratka uporedna analiza između white & blue collar?
Saša: Ja verujem u to da benefiti mogu, u manjoj ili većoj meri, uticati na naš osećaj zadovoljstva na poslu, ali ne i na sreću na poslu. Ako, na primer, razmislim o svojoj zaradi i konstantujem da je ona adekvatna, ako imam privatno zdravstveno osiguranje koje mi firma plaća i udobnu stolicu, verovatno ću biti zadovoljan na poslu. Ako, međutim, uz to imam loš odnos sa nadređenima i ne uspevam da izvršavam zadatake koji su mi dodeljeni, ogromne su šanse da ću biti nesrećan na poslu.
Da ne bude zabune, ovim primerom ne želim da umanjim značaj zadovoljstva na poslu i raznih benefita - posebno za ljude koje prevashodno motiviše materijalna dobit.
Bojan: Prema zaključcima naučnih studija o sreći, trajno zadovoljstvo na poslu nikada ne dolazi isključivo s povećanjem naknade ili materijalnih pogodnosti jer sreća koju zaposleni osećaju nakon povišice ili unapređenja traje vrlo kratko. Iz mog ugla, prava sreća na poslu dolazi ako smo dobri u onome što radimo i ako smo zahvalni na onom što imamo. Ako znamo da je nešto što smo postigli donelo nekome dobro ili učinilo svet boljim, to će nam dati stvarni smisao i svrhu — a ovo su veliki pokretači zadovoljstva i sreće. Oslanjajući se na to, IKEA pruža paket pogodnosti jednak za sve i skrojen po meri svih zaposlenih.
Da li je sreća na poslu uslovljena ekonomskom stabilnošću kompanije?
Saša: Kada sam ja postavio isto ovo pitanje nekom ko godinama izučava sreću na poslu, dobio sam, kao odgovor, priču o lekaru koji radi u bolnici sa veoma ograničenim sredstvima i za malu platu, veoma je nezadovoljan uslovima za rad, ali svakodnevno spasava živote i zbog toga je srećan na poslu. Što se kompanija tiče, verujem da je njihova ekonomska stabilnost bitan preduslov za sreću na poslu, ali ne i da nužno implicira sreću zaposlenih.
Bojan: Prema hijerarhiji potreba ekonomska stabilnost kompanije jeste bitna ali zapravo nije svrha za sebe jer, iako pruža dozu sigurnosti i bezbrižnosti, za sreću zaposlenih su potrebni dodatni podsticaji. Ekonomske prilike u našem poslovnom svetu neprestano se menjaju, ali bez obzira na postojeće okolnosti, mi sami možemo nastojati da poboljšamo poslovne uslove, odnose s kolegama i sam posao, što će nam nesumnjivo doneti više zadovoljstva. Dakle, sreća na poslu ne zavisi isključivo od ekonomske stabilnosti kompanije, već i do nas samih i brige kompanije za potrebe zaposlenih.
Budući da je sreća na poslu relativno nov koncept, da li je tema sreća na poslu posledica deficita radne snage na tržištu rada? Ako se slažete sa time, da li smatrate da će ekonomski uticaj Covida 19 u narednom periodu uticati na promenu ovog koncepta?
Saša: Kompanija Vega IT se bavila srećom na poslu i pre dvanaest godina, a mnoge druge kompanije su ulagale u sreću na poslu i puno pre nas, pa ne bih ovo nazivao novim konceptom, niti bih to povezivao sa deficitom radne snage na tržištu rada (definitivno nismo imali takav deficit u Srbiji pre dvanaest godina). Verujem da je odnos prema ulaganju u sreću na poslu isključivo odluka lidera kompanije i da to nema puno veze sa stanjem na tržištu rada, globalnim ili lokalnim krizama, niti bilo čim sličnim.
Bojan: Sve nepogode, pa i uticaj pandemije COVID-19, imaju nepredvidljive privredne i društvene posledice. U takvim okolnostima pokazalo se da zaposleni sa velikim poverenjem u kompaniju pronalaze bolje načine da se međusobno povežu i podrže u teškim vremenima. Ponekad baš takve neočekivane okolnosti upute zaposlene da pokažu veću solidarnost i brigu jednih o drugima, te da osete porast sreće nakon krize — sve uprkos poslovnim gubicima kompanije. Iz tih razloga verujem da će sreća zaposlenih u radu imati još veću ulogu i važnost u predstojećem periodu.
Kako se pravi strategija za sreću zaposlenih?
Saša: To je vrlo jednostavno. Za početak, trebalo bi da nam bude iskreno stalo do ljudi sa kojima radimo. Potom je potrebno verovati da će kompanija, ukoliko se bavi ovim pitanjem (pre svega, dakle, time kako se ljudi osećaju na poslu), u najmanju ruku, zadržati isti nivo uspeha. Sledeći korak je da slušamo svoje zaposlene i da učimo iz onoga što čujemo od njih. Uz to, postoji puno materijala za učenje, pre svega knjiga o iskustvima kompanija koje se ovom temom bave godinama.
Bojan: Strategija za sreću zaposlenih gradi se na temeljima organizacione kulture i vrednosti kompanije koje postižu više od reči jer nose istinsko značenje. Iako to možda neposredno ne opažamo, svakog dana kada dođemo na posao vrednosti vidimo na delu. One nam pomažu da vodimo posao, rešavamo probleme i ulažemo trud u ono što radimo. One takođe i čine obrazac razvoja naših potencijala, podstiču nas da verujemo u sebe, da možemo da se izrazimo i budemo svoji, što nas čini srećnijim. Treba širiti vrednosti koje će inspirisati i održavati pozitivnu atmosferu na poslu i doprineti većoj motivaciji, uspehu i sreći zaposlenih.
Da li se tema sreća na poslu nalazi u internim upitnicima kompanija kao relevantan faktor za upravljanje zaposlenima ili je to novi trend koji se još uvek ne meri na našim prostorima? Da li merenje zadovoljstva na poslu treba zameniti/dopuniti i merenjem sreće?
Saša: Naša kompanija je razvila alat koji nam omogućava da na nedeljnom nivou znamo kako se naše kolege osećaju na poslu. Ovo je samo dopuna merenju zadovoljstva na poslu, pošto smatramo da je i jedno i drugo veoma bitno za uspeh kompanije. Taj alat se zove Heartcount i dostupan je globalno (postoji i verzija na srpskom jeziku, a trenutno traje promotivni period tokom kog kompanije mogu besplatno isprobati naš proizvod).
Bojan: Zajedništvo, ili na švedskom „tillsammans“, nalazi se u srži svega što IKEA kao kompanija radi. Svako od nas je važan, sluša se svačiji glas i svi učestvujemo u rezultatima poslovanja kompanije. Više od 15 godina koristimo posebnu platformu za anonimno i sveobuhvatno prikupljanje utisaka i sugestija svih zaposlenih, iz čega nije izostavljeno ni merenje sreće na poslu, kako bismo stvorili bolju radnu sredinu i unapredili zadovoljstvo naših kolega. Trudimo se iz godine u godinu da to rešenje bude jednostavnije i svrsishodnije, s više anketa tokom određenog perioda, s brzim pristupom rezultatima i jasnim koracima koji će doprineti da IKEA zaposleni na poslu budu srećniji.
