Upravljanje različitim kulturološkim timovima je uvek izazov. Pre svega iz razloga što su timovi locirani na različitim destinacijama/u različitim zemljama, pa se timovima upravlja iz daljnske pozicije. Pored toga, nameće se pitanje različitih kultura i razumevanja istih radi ostvarenja dobre i produktivne komunikacije. Ipak, tajna uspešnog vođenja tima, prema mom mišljenju, leži u demokratskom načinu upravljanja i transparentnoj komunikaciji, koje neizbežno uspostavljaju izgrađen odnos poverenja i doprinose zahtevanim rezultatima.
Tim treba da ima svoj zajednički cilj, dobre i međusobno korektne odnose i poverenje, jasnu podelu uloga, dobru komunikaciju, različitost i održavanje ravnoteže između različitih struktura ličnosti pojedinaca.
Različitosti koje nosi poslovna kultura se prevazilaze tako što se nauče specifičnosti kulturoloških razlika. Nakon toga, treba pažljivo slušati sagovornika, te raditi na međusobnom razumevanju i izgradnji odnosa. Poverenje i dobri međusobni odnosi zasnivaju se na otvorenosti, međusobnom uvažavanju i uzajamnom prihvatanju bez predrasuda. Ovakvi odnosi zahtevaju napor sa obe strane, i menadžera i saradnika.
Stara kineska poslovica glasi “Reci mi i zapamtiću na sat vremena, pokaži mi i zapamtiću na jedan dan, ali dozvoli mi da uradim i zapamtiću zauvek.” Dobar menadžer veruje u svoje ljude i dozvoljava im da greše. Dobar menadžer pomaže svojim ljudima da porastu, da saznaju i nauče nešto novo, zato je podrška i poverenje menadžera prvi korak u uspostavljanju dugoročne produktivne i motivišuće saradnje.
Digitalizacija je donela velike promene u radnom okruženju kompanija. Brzina komunikacije dovela je do bržih procesa i posledično bržeg donošenja odluka. No, i dalje postoji potreba putovanja te održavanja sastanaka na tradicionalni način, jer takve prilike grade personalne odnose i barem iz mog iskustva daju učinkovitiji rezultat, naročito kod ostvarivanja prvog kontakta (upoznavanja). Takođe, radionice i timski/strateški sastanci se gotovo po pravilu održavaju uz prisustvo svih učesnika.
Ipak, ne možemo da zanemarimo utisak i iskustvo kroz koje smo prosli usled pandemije COVID -19 i uvedenih restrikcija sa značajnim uticajem na način zivota i rada. Milioni ljudi su zatvoreni u svojim kućnim kancelarijama (“home office”), sastanci sa prisustvom više nisu uobičajena praksa, s obzirom na to da ceo svet radi daljinski koristeći alatke kao sto su Skype, Teams i Zoom.
Ono što je otkriveno u ovim specifičnim okolnostima i novom načinu rada jeste to da je upravo “novi normalni način rada” uspešan: poslovi se odrađuju, sastanci održavaju daljinski, procesi i potpisi izvode elektronski, produktivnost timova je na zavidnom nivou. Time je zapravo dokazano da su digitalni načini komunikacije očekivani budući način razmene informacija i rada i da se poslovi završavaju bez potrebe stalnog prisustva i zahteva putovanja, isključujući specifične projekte i poslovne svrhe koje će i dalje zahtevati mobilnost i putovanja.
