U današnje vreme, dok se vodi pravi rat za talente na mnogim tržištima, politika kompenzacija i beneficija (Comp&Ben policy) često predstavlja poligon na kojem poslodavci oprobavaju svoje veštine privlačenja i zadržavanja pomenutih talenata. Koliko u tome uspevaju, zavisi od mnogo faktora, a ovde će biti reči o nekima od njih, recimo o važnijim...
Kada kompanija odlučuje da pruži svojim zaposlenima neki benefit? Radi čega, kome sve, pod kojim uslovima, na koji vremenski period..? I šta očekuje zauzvrat? I da li su svi svesni modela, ili da kažemo motora, koji pokreće ovu priču..? Neretko se dešava da ne postoji ni jasna komunikacija, pa samim tim ni razumevanje između kompanije i zaposlenih na temu ko i šta, zapravo, tu daje, odnosno dobija i šta nam je činiti kako bismo održali tu lepu i korisnu međusobnu relaciju što duže...
Da ne bismo sada analizirali detalje i srodne teme poput razlike (suštinske, ne samo očigledne) između materijalnih i nematerijalnih benefita, njihovih relacija, zatim trendova u aktuelnim benefitima koji se menjaju gotovo na godišnjem nivou, pokušaću da napravim neki „overall” osvrt na temu...
Dakle, ako je ideja da poslodavac ponudi svojim ljudima nešto što im je potrebno, interesantno, korisno, što bi im oduzimalo vreme, novac, živce... ako bi, pak, oni sami obezbeđivali nešto što će ih činiti zadovoljnima, pa i zahvalnima, najjednostavnije rešenje je: pitajte ljude šta žele i šta im treba. To ne znači da ćete uspeti da obezbedite kule i gradove i ispunite svaku njihovu želju, ali ponudite im opcije, definišite mogućnosti, pa vidite šta bi u zadatim okvirima ljudi želeli.
...što je sasvim očekivano i ljudski. Mala kompanija (sa manje od 20 zaposlenih) će, možda, i uspeti lako da zauzme individualni pristup u bavljenju ovom temom, ali šta da radi poslodavac sa 1000+ zaposlenih... Poenta je da uradite koliko god je u vašoj moći, da ponudite ljudima ono što žele i što im je potrebno, koliko god to teško i neizvodljivo izgledalo. Ne morate dati svima sve odjednom, bolje radite korak po korak, deo po deo, tim po tim, ili grupu po grupu, ali istrajte u tome da omogućite lični pristup. Makar postignite utisak da kompanija svom zaposlenom nešto pruža jer zna da njemu/njoj to stvarno znači...
Sada postoje i platforme koje vam u tome mogu pomoći, objedinjujući široku lepezu benefita od kojih će zaposleni moći da biraju one koji su njima interesantni, a vi ćete moći da definišete pravila čitave igre.
Takođe, jako bitna stvar – osigurajte jasnu i transparentnu komunikaciju sa svojim zaposlenima o načinu funkcionisanja sistema benefita. Objasnite im principe po kojima ste postavili sistem, bilo da je u pitanju neograničena mogućnost „svega za sve”, bilo da neke benefite selektivno nudite određenim kategorijama zaposlenih – omogućite im da to znaju. Pružanje mogućnosti ljudima da znaju šta im se nudi, šta mogu da izaberu i u kojem obimu, ostavlja dobar deo finalnog ishoda u njihovim rukama, što bi trebalo da bude dobar osećaj...
Nažalost, često, vremenom, neke stvari počnu da se podrazumevaju, pa ono što sam do juče smatrao svojim benefitom, sada za mene predstavlja minimum... Bilo da sada sve kompanije to nude, pa je na neki način u pitanju standard, bilo da toliko dugo uživam u tom benefitu da sam se potpuno navikao na isti i počeo da ga uzimam zdravo za gotovo, bilo da mi poslodavac nikada nije ni predstavio to kao benefit, pa kafu, piće i frižider sa hranom podrazumevam od prvog dana kao „must have”... Takođe, dešava se i scenario u suprotnom smeru – do juče nas je bilo desetoro u kompaniji, pa je na parkingu bilo mesta za svačiji automobil, a sada nas je pedesetoro i, iako smo prešli u veći kancelarijski prostor, nismo uspeli da obezbedimo parking mesta za sve. I tako će ono što se do juče podrazumevalo sada postati benefit za određeni broj zaposlenih ili za sve zaposlene... Na osnovu ovog primera – uvek dobro razmislite kakvu poruku šaljete dajući ili ne dajući određeni benefit, kome i kada...
Ne mogu nadomestiti dobar i interesantan sadržaj posla, inspirativnog lidera, isplaniran razvoj karijere u kompaniji, zadovoljstvo zbog uspešno završenog zadatka, dobar i složni tim ili smeh koji odzvanja po celoj kancelariji... Važni jesu, ali magični još uvek nisu.
