Univerziteti danas teže da budu u potpunosti otvoreni i da visoko obrazovanje u što većoj meri pruže različitim delovima populacije. Da će se takav trend nastaviti govore podaci Republičkog zavoda za statistiku – 2007. godine je na studije prvog stepena upisano oko 145 hiljada studenata, dok je taj broj do 2018. godine porastao na oko 190 hiljada. Uporedo sa brojem studenata raste i broj registrovanih preduzeća – 2018. godine je zabeleženo oko 130 hiljada privrednih društava. Iako univerziteti u Srbiji svojim nastavnim programima pružaju snažan oslonac studentima za izgradnju akademske karijere, čini se da se nastavni program ne može dovoljno brzo prilagođavati i zahtevima tržišta – veće izmene u nastavnom radu često čekaju nove cikluse akreditacije, što znači da određen broj studenata takva znanja uopšte neće usvojiti tokom studija.
Sam proces pripreme studenata na zahteve tržišta nije nužno ograničen samo na visokoškolske ustanove, već se u proces mogu uključiti i druge zainteresovane strane. U takav proces se kompanije mogu uključiti pre svega putem jednostavnih, ali ipak značajnih intervencija (ukoliko intervencije definišemo dovoljno široko). Na primer, jedna od takvih intervencija može biti pružanje relevantnih informacija. Ovakva intervencija, iako jednostavna, može imati pozitivne ishode jer se studentima često ne predstave različite pozicije u industriji, znanja koja se očekuju i način na koji ih mogu steći. Takvo informisanje postaje izrazito važno onda kada nastaju nove pozicije koje predstavljaju interdisciplinarni pristup određenoj temi, a za koje pritom ne postoji adekvatna obuka na visokoškolskim ustanovama. Pored toga, kompanije mogu pružiti i okruženje u kojem studenti mogu stupiti u međusobnu i interakciju sa zaposlenima. Na taj način, studenti mogu samostalno da evaluiraju svoja znanja, skiciraju dalji put učenja, ali i da oforme obrasce mreža koje će ih pozicionirati dalje u njihovom akademskom i privrednom radu. Takva okruženja mogu biti usmerena predavanja koje zaposleni mogu održati studentima i prakse u kojima studenti mogu oceniti svoje kompetencije u realnom kontekstu i pod nadzorom mentora. Na kraju, kompanije mogu pomoći dalji razvoj kompetencija mladih putem indirektne, ali plodonosne intervencije – finansiranjem daljeg formalnog i neformalnog obrazovanja studenata. Manpower Srbija je stupila u interakciju sa studentima na nekoliko pomenutih načina, a izrazito plodonosna intervencija bila je njihova stipendija za školsku 2018/2019. godinu. Navedena stipendija je pružila velike mogućnosti za dalje neformalno obrazovanje, a meni je omogućila da svoje istraživačke kompetencije u okvirima psihologije dalje unapredim tokom istraživačke prakse na Univerzitetu u Kembridžu, ali i da posetim nekoliko stranih naučnih konferencija. Navedena iskustva su mi omogućila da ostvarim konekcije sa studentima i istraživačima iz različitih zemalja, procenim i unapredim svoja znanja, ali i da podelim rezultate svog dosadašnjeg rada u okviru istraživačke psihologije.
Direktnija saradnja univerziteta i preduzeća koja u neposrednu interakciju uključuje i studente verovatno će dovesti do stvaranja kompetentnijih diplomaca koji će moći brže da se prilagode zahtevima tržišta. Takva saradnja će za rezultat imati ne samo bolju pripremljenost studenata na zahteve tržišta, već će im pružiti i konkretne informacije koje su neophodne za postavljanje dugoročnih karijernih ciljeva. Međutim, pozitivni ishodi takvih intervencija nisu ograničeni samo na studente, već obuhvataju i kompanije koje putem tih intervencija dalje uspostavljaju mrežu budućih kontakta ili zaposlenih.
